Kako vreme prolazi sve više parfema zaukupira naše police, ali od ogromnog broja isprobanih samo je nekolicina onih o kojima možemo da zaključimo da su to baš oni parfemi sa kojima bi proveli čitav život, a da se taj stav ne promeni tokom nekoliko godina.
Obično tokom parfemskog putovanja i olfaktivne avanture ljudi najčešće odbace svoje verne saputnike i zamene ih, čim naiđu na bolje. Međutim u mojoj garderobi to nije slučaj, jer podjedanko volim sve parfeme koji se trenutno nalaze u njoj. Međutim dva najdraža i meni najlepša su Gucci Pour Homme II i Thierry Mugler Pure Malt. Dva parfema koja će zauvek ostati voljena, ma koliko drugih i kvalitetnijih parfema isprobao…i zaista, retko se desi da bilo koji parfem može da dostigne njihov status.
Međutim, jednostavno, odmah ću reći da je Amouage Dia Man na dobrom putu da postane treći najomiljeniji parfem, koji zaista ima težinu i može da ponese titulu najlepšeg parfema prema mojim mirisnim receptorima.
Proputovao sam veliki deo Evrope isprobavajući razne parfeme, Private linije i blendove, međutim parfem koji me je zaista osvojio svojom čistom i prefinjenom lepotom dolazi iz Omana.
Dia nije dramatičan, nije pompezan, niti je najsnažniji Amouage, ali nejgova istinska lepota crpi snagu iz kompleksne, unikatne mirisne note, koja nosi veliku dozu specifičnosti kroz čitavu strukturu ovog parfema.
Otvaranje me podseća na scenu iz filma o Aleksandru Velikom kada trijumfalno ulazi u Vavilon…
Dia je istok, Dia je evropa, Dia je osvajač…Evropljanin na tlu Azije…
Miris ovog parfema u samom otvaranju me podseća na Persijske vrtove prepune raskošnih latica raznoraznih egzotičnih biljaka, sa sočnom „boozy“ voćnom notom uz pomalo prepoznatljivog, dimastog, omanskog olibanuma tj. tamjana, koji krasi gotovo sve Amouage parfeme. Harizmatičan, raskošan, elegantan i estetski savršen početak prelazi u prilično muževan drydown sa naglašenim drvenkastim vetiverom, ne preterano prljavim pačulijem, raznim smolama, uglađenom kožnom notom i fenomenalnom luksuznom notom korena irisa koja ima manje izražen voštani vajb nego u Reflection-u, ali opet dovoljan da odaje utisak otmenosti i uglađenosti na moderan način, iako Dia ima vintage prizvuk kada se potpuno razvije na mojoj koži. Te tranzicije između nota su toliko glatko odrađene da sastojci jednostavno utonu jedne u druge i stapaju se na koži, pri čemu Dia ostaje savršen iz svih uglova…
Takođe želeo bih da naglasim jednu bitnu stvar, a to je da je utisak sa vrata kao teserakt sa 12 dimenzija, umesto 3 dimenzije u odnosu na to kada se isproba sa blotera ili zgloba ruke…
Kada su performanse u pitanju, na meni Dia pokazuje odlične brojke, jer traje i projektuje preko 10 sati, što donosi jedno veliko zadovoljstvo, da jedna ovakava kompleksna kompozicija na mojoj koži ima odličan performans, jer znam da je mnogima žao što im ovaj parfem ne traje dovoljno dugo na koži… Međutim nije samo stvar u tome, već smatram da je problem kod neistreniranosti nosa ovim parfemom zaista čest, jer kod pojedinih slučajeva dešava se da ljudi nemaju adekvatan „instrument“ i ne detektuju njegove molekule koji osciliraju u vazduhu, jer snimaju spektar samo na jednoj talasnoj dužini čime percepcija ovog parfema nije u potpunosti validna. U prevodu, dešava se da ga nosilac ne oseća, a okolina itekako primećuje parfem, i onda se javlja problem oko prividne nepostojanosti. Mada iskreno kupovati ovaj parfem zbog ubitačnih performansi, a ne mirisne note, je kao gledanje porno filma zbog kvalitetnog dijaloga…
Na kraju ovog rivjua ostaje samo da zaključim, da mi je drago da nisam propustio da prepoznam lepotu ovog parfema i zanemarim ga zbog prevelikog hype-a ostalih Amouage parfema, jer euforiju koju mi Dia pruža, mislim da je teško opisati rečima, iako sam pokušao da to prenesem koliko je to uopšte moguće…
