Od prvog broja od kada su se pojavile na našim kioscima, magazin Vrele Gume su bile gotovo svakog meseca prisutne na mom pisaćem stolu. Kao i svako dete, bio sam opsednut egzotičnim super-automobilima, koji se ne mogu videti na našim ulicama i koje je vozila vrlo mala grupa ljudi na našoj planeti.
Slagao bih kada bi rekao da ne volim da pišem o ekstremno retkim i malo poznatim parfemima koje gotovo nikad ne biste osetili u prolazu, osim ako se ne družite sa hardcore parfemskim ljubiteljima.
Spomenuo sam Vrele Gume, jer je u njima bila rubrika koju sam kao dete gotovo uvek preskakao, a ni dan danas nisam nešto preterano zainteresovan za Nautiku…međutim današnji post posvećujem baš toj rubrici.
Ipak, tekst se ne odnosi na akvatike ili parfeme koji imaju miris mora, već želim da se osvrnem na parfemsku kuću koja nosi ime BEAUFORT prema Boforovoj skali za određivanje jačine vetra koju su u 19.veku koristili mornari, koju je stvorio engleski moreplovac i hidrograf Francis Beaufort.
Da priča bude još interesantnija osnivač kuće je muzičar koji prati grupu The Prodigy na turnejama kao bubnjar, koji je nedavno rešio da upliva u parfemske vode.
Jedan od parfema koji trenutno testiram je BeauFort London Coeur De Noir.
Odmah bih naglasio da je ovaj parfem uz Laudano Nero, najbolji parfem koji sam probao 2017. godine i da nikako nije za osnovne polaznike parfemskog kursa koji se nisu upoznali sa velikim brojem niche kreacija, jer je zaista težak, mračan, mističan i kontroverzan.
Od samog otvaranja Coeur de Noir pokazuje da je izuzetno opasan igrač. U prvoj fazi me stilski podseća na Fumidus, ali je za moj ukus daleko podnošliviji i prihvatljiviji, a pri tome zadržava visoki kvalitet parfemske aure. Miriše pomalo na rum, ali je prožet dimom i ljutinom tj. svežinom đumbira, koji daje osećaj kao da ste baš zagrizli svež rizom te biljke.
Kada se oluja smiri tj. kada se note slegnu i sve dođe na svoje mesto, Noir miriše na dim, mastilo, kožu, a kasnije se kroz tu tamnu materiju na mojoj koži pojavljuje drvenkasta podloga, a zatim i umereno topla vanila, ali tek toliko kao sunce koje se probija kroz mračne oblake na pučini nemirnog mora. A na samom kraju parfemske plovidbe ostaje miris pepela, ili barem mene drydown asocira na sagorele daske koje su ostale usoljene od morske vode.
CdNoir je parfem koji je kreiran za publiku sa posebnim parfemskim ukusom, koja traži nešto novo, apstraktno i veoma kvalitetno. Smatram da je na samoj gornjoj lestvici kada je kvalitet kompozicije u pitanju, kao i sama ideja, interpretacija i realizacija, a za sasvim korektan cenovni odnos po ml.
Toliko za danas o parfemskoj nautici, gde Beaufort CdN više ostavlja utisak da se radi o parfemskom brodu koji se bori sa talasima, nego na luksuznu jahtu sa dvadeset manekenki na palubi (za tako nešto bi više bio Armani ADG), ali parfemske avanture ponekad znaju biti zaista mračne i uzbuđujuće kada se naleti na ovakvu kreaciju.
