U našu vasionu 1988. godine lanisarana je raketa pod imenom Fahrenheit
Bočica previse moćna kao da je deo inventara neke benzinske pumpe i draže bi mi bilo da se prodaje na policama pored Shell-a nego u parfimeriji sa ostalim parfemima.
Za mene ovo je pravi parfem radnicke klase osamdesetih i zato bi ga u to vreme proglasili narodnim parfemom i nazvali „Volksparfem“.
Miris motornog ulja, kože vojničkih čizama i vetivera karakterišu zgodnu i snažnu muškarčinu prošloga veka…
Zamislite recimo napucanog, sexy automehaničara u radnom kombinezonu, kojem bi svaka žena kada odveze svog ljubimca u servis, dozvolila da i njoj zameni ulje, proveri ležajeve i zategne karike!
Fahrenheit je već sada jedan od parfemskih svetaca, legendaran parfem nebeskog naroda, izuzetno poštovan i gotovo nedodirljiv u svakom pogledu kada su starije formulacije u pitanju. Ranije formule od ’88 do sredine 2000-tih su imale prepoznatljiv miris kože, famozni vajb mirisa motornog ulja (koji nije primetan na svačijoj koži), vetivera, ljubičice i ogromnu dozu famoznog Iso E Super sintetskog molekula, za kojeg se vezuju priče da ima svojstvo feromona, što naravno nije naučno dokazano. Međutim pošto je danas govoto nemoguće kupiti starije izdanje (mislim na ono sa drugačijim čepom) voleo bih da se vratimo na ovozemaljske vrednosti i da prenesem svoja zapažanja kada u je pitanju najnovija formulacija koju možemo prepoznati po sasvim novoj kutiji.
U odnosu na predhodnu formulaciju, nova verzija ima manje izražen biljni vajb ili kako neki kažu, miris nekakvog povrća (najčešće sam čuo asocijaciju bundeva). U otvaranju je najupečatljivija nota mandarina, koju prati ljubičica sa karakterstičnom kožnom notom i ozonskim prizvukom koji je oduvek krasio ovaj vanvremenski parfem. Takođe, često spomenut efekat motornog ulja je daleko manje izražen, pa mogu slobodno reći da u ovoj formulaciji gotovo i ne postoji, osim u tragovima. Smatram da je ta kombinacija sastojaka koji su proizveli takav efekat sada drugačije izvedena, ali se u vazduhu i dalje mogu prepoznati obrisi slavnih dana parfemske mašine koja po principu perpetuum mobile-a nije gubila na intenzitetu, dok danas traje nešto duže od prosečnih dizajnerskih parfema na mojoj koži.
Ne znam da li smem da spomenem nešto što će razljutiti vintage fanove, koji već ionako ne priznaju novu verziju i smatraju da nije dostojna imena Fahrenheit, da u drydown-u postane nežan, pomalo i kremast, a na nekome čak pomalo i sladunjav. Verovatno će se stara garda odreći svog deteta, jer će pomisliti da je došlo do parfemske promene pola i da je jedan od najmuževnijih parfema postao parfem u trendu…ali ipak nije. Po meni ni u najluđim snovima, jer Fahrenheit još uvek može da obriše pod sa većinom novijih parfema i mislim da nova verzija još uvek ima šta da traži, ako ne na benzinskoj pumpi, onda samo na polici pored ostalih parfema.
